Blog Rig 45

19 – ćhavore mudarde thaj jekh sikavno(nastavniko) ani fundavni sikhlovni..

Nasakodiveseski informacija phanle mudaribnaja tar pobuter manuša, kerlapes lafi bašh mudaripe 19 chavorengo ani sikhlovni thja jek sikavno(nastavniko) ani fundavni sikhlovni ROB ko Uvalde-jekh tikoro kotor tar i dis Teksas.

Sar so vakerena e avgo informacie kerlapes lafi o mudaripe resarela tar tikoro ćhavoro savo vi ov sikhlovela sas ani akaja sikhlovni 18-beršengo Salvador Ramos.

O gndipe baś akava kudaripe nane penđardo pe sostar resardo, aso vakerelapes o Ramos tano mudardo majsiguritetno tar policijaki intervencija kana resle ko than e bilaćipnaske, vakerga o Guverneri Abot.
👇👇👇
Напаѓачот убил 19 ученици и еден наставник во основното училиште Роб во Увалде, гратче во југозападниот дел на Тексас.
Гувернерот рече дека осомничениот во нападот е 18-годишниот Салвадор Рамос, кој и самиот учел во училиштето.

Напаѓачот живеел во Увалдо, а исто така се претпоставува дека излегол од возило и влегол во училиштето и почнал да пука, но сѐ уште не е потврдено какво оружје носел.

Полиицијата ја потврдил информацијата за убиените 19 ученици и наставник. Но исто така се укажува дека и напаѓачот е мртов, и се претпоставува дека убиен од полицијата“, изјави гувернерот Абот.

Fudbaleri Kilian Mbape ačhovela ko PSŽ – Razoćarimo o Real..

Anglal nekobor kurke ko baro kerlapes špekulacie baśh i paramis Kilian Mbape savo agorkerela pere transfereja ko Real Madrid.

Ko agor Mbape anga paluni decizija thaj ćhivga piri vashramin(potpis) ko trine beršengo kontrakto te aćhol ko PSŽ.
👇👇👇
Пред неколку недели на големо се шпекулираше дека приказната со Килиан Мбапе ќе заврши со трансфер во Реал Мадрид, но тој само пред два дена ја шокира јавноста, кога соопшти дека останува во ПСЖ.

Се разбира дека задоволството е огромно во ПСЖ поради одлуката на францускиот фудбалер, но исто така и големо е разочарувањето во Мадрид, каде што во Мбапе гледаа соодветно решение за сите ситни проблеми со кои Реал знаеше да се соочи од време на време, иако станаа шампиони.

Но на крајот Мбапе се реши да потпише нов тригодишен договор со ПСЖ, а сега е откриено кој всушност влијаел на неговата одлука.

Pobuter drabaren ano teluno linko..

Мбапе размислуваше за Реал – и тогаш дојде повикот од највисоката институција во Франција!

O&S Motors

Мајмунска сипаница го тресе соседството..

Nacionalnikani organizacija baš puterdo sastipe ani Grcija(EODI) kerna rodlaripnaske analize upral o avgo simptomija save dikhovena tar aktuelno majmunengo virusi(sipanica) resardo ano olengi phuv.

Sar so vakrena kerlapes lafi bašh par turistija save resarge ani Grkija tar Anglija thaj isilen disave paše simptomija tar odova vakeripe savo dikhovela tar majmunengi sipanica, havlarela i MIA tar Atina.

Aso e informacie tar Sumnaleski Sastipnaski Organizacija (SZO) phanle akale sipanicaja vakerna akava nasvalipe tano lokho thaj nakhela tar o trin đji śtar kurke, numa đjanela te kerel pobaro pharipe upral e manuśa save thane potikore sastipnaskere imuniteteja thaj maj but palpale khuvela ano potikore ćhavore.

Националната организација за јавно здравје на Грција (ЕОДИ) го испитува првиот сомнителен случај на мајмунски сипаници во земјата, а станува збор за турист од Англија,пренесува МИА од Атина.

Од ЕОДИ укажуваат дека станува збор за пар туристи, кои засега се без симптоми заедно со неговата придружничка, а хоспитализирани се во болница во Атина.

Повеќето случаи се благи и исчезнуваат сами по себе во рок од две до четири недели.Сепак, тешки инфекции се забележани кај имунокомпромитирани лица и мали деца.

Според СЗО, стапката на смртност е од три до шест проценти. Стапката на смртност од сојот кој е регистриран во регионот на Конго може да биде до 11 отсто, додека западноафриканската има многу помал процент, 0,1 отсто.

Maksim Dimitrievski- lenda i Pursak baš Śerutno amal e Romengo..

Śerutno tar Komuna Kumanovo Maksim Dimitrievski lenda i pursak(nagrada)anavkerdo baśh majśukar Śerutno-amal e Romengoro, i ćipota ikergape ano Evropako Parlamenti.

Maj anglal bićavga baro oven saste baś organizacija baš o resipe ano Brisel, maj but baš evrobičaldo Romeo Franc e dende pursakoske, e Birađake organizacienge thaj sa e involvirime tar akava proekto.

Ano jek o Dimitrievski koristinga akava śhajipe vakeribnaja so vov si tar Makedonija thaj ani dis Kumanovo đjivdinena pašeder 10 najekajek etnikane zaednice thaj savore đjivdinena ani śukar manuśikani harmonija.

Numa thaj rodinga tar EU te sikavel sigo i mangin baš khuvibe i Makedonija ano Evropako jeri vakerindor ano 21 zamani nane mukhibnaske jek phuv te čhivel veto thaj odova sebepi amen sar them te na ova duz tumende ko EU,vakerga o Maksim Dimitriesvki.

Градоначалникот на Општина Куманово Максим Димитриевски ја прими наградата за избран Градоначалник – најдобар пријател на Ромите,настанот се одбележа во Европскиот Парламент во Брисел.
Димитриевски укажа,Овде сум претставник на Северна Македонија.Јас сум Македонец и живеам во град каде што има најмалку 10 етникуми кои живеат заедно во мир со години,векови,и ние сме многу горди на тоа.

Сакаме да говориме за европска иднина,сакаме да ви се придружиме,да бидеме со вас, заедно, да ги делиме истите вредности, бидејќи во 21 век не сакаме да зборуваме повеќе за поделба и дискриминација.
Воедно Градоначалникот Димитриевски ја искористи оваа прилика говорејки за европските вредности и дека граѓаните на Куманово се благодарни за се што прави ЕУ за Македонија, но исто така укажа дека во 21 век не е прифатливо да се блокира некоја земја за да не може да се прклучи на Еропската Унија.

Сосема на крај Димитриевски испрати голема благодарност до Европратеникот Ромео Франц за врачането на наградата, како и на сите членови на Ервопскиот Парламент, до Рома Актив Албанија и Мрежата ЕРГО кои во соработка со ЕУ успешно го координираа овoj проект.

Hazri kerga – Erđan M.Neđmedin A.Roma Press.

Matematićari Amir Destanov avdive dikhlapes e Ministereja tar MON- Jeton Śakiri..

Terno matematićari Amir Destanov avdive sine ole dikhipe e Ministereja baš Obrazovanie thaj nauka Jeton Śakiri, ano dikhipe o Ministe4i vakerga baśh o Amir savo tano primeri bašh i nevi generacija savi natrubuj te ovelen ni jek đjivdipnaski prepreka ki mangin te mangeja te resare đji te đjivdipnasko celjo, amen aćhovaja te ikhera ole ko maribe đji doresibe ano ućo edukacijako sađandipe thaj te ikhera olesko potencijali.

Ani avdisutno dikhipe maśkar o Amir lele than i Arabela Iljaz- koordinatori ko proces baś kreiriripe implementacijako tar Romani edukacijaki politika thaj o Direktori tar fundavbi sikhlovni BRH- Alvin Salimovski.

Ano jekh o Ministeri Šakiri vakerga sar MON tane hazri ano sa e aktovitetija savende ka lel than o Amiri thaj sa e finansijake valanipe save ka trubun oleske o ministeriumi ka beśel pali oleste, ano jek ano sa e maśkar themutne natprevarija thaj đajbe po upre pere đjandipaja finansijek dumoja i them ka beśel sakana palo o Amir.

Младиот Амир покажа дека ниедна животна препрека не може да те спречи во желбата да успееш во тоа што го сакаш и во што ќе вложиш многу труд. Нам, како претставници на државата, ни останува да го поддржиме во неговата лична борба за повисоко образование и остварување на потенцијалите, што несомнено ги поседува.

Ова го кажа министерот за образование и наука Јетон Шаќири по средбата со Амир Дестанов од ОУ„Браќа Рамиз Хамид“, кој и покрај тешкото детство успева да стекне основни знаења за математиката, да ја засака и упорно да навлегува во нејзините тајни, за сега и на натпревари со врсниците, да покаже дека е одличен во решавање математички проблеми.

На состанокот присуствуваше и Арабела Илјаз од Министерството за образование и наука која е координатор на процесот за креирање и имплементација на ромски образовни политики,и Директорот на Основното Училиште Брака Рамиз Хамид-Алвин Салимовеки.

Roma Press- MON

Pretsedateli tar REU- Jekhipe Imer Kajtazi na kamela pućibna save tane javna thaj selektivno odgovorinela ano olende… dikhen Video

REU-Jekhipe Romani Evropaki Unija registririme ani Belgija kaskoro Pretsedateli tano i Imer Kajtazi penđardo fb humano aktivisti(davetćija) save beršencar napalal kerla sine buti ko humano khedibe love thaj dejbe dumo adalen kaske so tribul.

Akava kurko jek tar pobuter Romane koalicijake organizacie thaj o REU- Jekhipe lela than ano odbeležibe o 16 maj dive tar Romengo vostannie tar logoro Auśvic- Birkenau.
Numa jek tar pobaro reklamiribe akale divesesko vakergapes ka nakhel sansarale protesteja anglal Evropako Parlamenti te śaj odoleja lela baro fokus maśkar e Roma,za žal akava dive sine neuspešno lingardo odoleja so e Roma na odazivingepes ko akharibe tar REU- Jekhipe thaj anglal ko Parlamenti na sine pobuter tar 12 manuśa.

Palo akava putrelapes i dilema thaj i rasprava pe kaste i doš amen sar Roma Press na khuvaja maškar na halovipe tar romane avera organizacie taj aktivistija save frdinge i doš jek avereste maj but upral o Imer Kajtazi numa ano olengere live šungapes deka sine zloupotreba tar finansisko dello ko komentarija hem tar odredena Romane aktivistija.

Bašh adava sebepi ano eratutno fb.Live kerdo tar Imer Kajtazi savo iklilo te del đevapi baš sa e bukija panle e diveja 16-maj dikhelapes sine ano oleste but BARI holi numa thaj sasto live selektivno dikhela sine pal sa e komentarija save resarena tar dikutne posebno tar Makedonijake Roma thaj but holame dela sine savoren đjevapi,pozitivno thaj selektivno odgovorinela sine ko mesažoja e dikutnenge save ikherena olesko stavi aso oleskoro admin ano sakova momenti kerla sine delete baš komentarija save posebno resarena sine tar Makedonijake dizutne.Tadani amende barilo o interes te pućale javno soske odova agaar thaj vov nane Presidenti ko REU salde jeke deloske tar Roma numa sarinengo posebno akcenteja tar Balkaneske phuvja.

Zurnalisti tar Roma Press Sevgul A.kana pućla ole trin pućibna te mangla te del đevapi:
– Isili ćaćipe ko naoficijalna inf.baš o protesti isi panlo dogovor bašh 25.mila eur.
– Soske avrik ko protest na ale e pretstavnikoja thaj ćlanija hem simpatozerija tar REU-jekipe.
– Soske o Imer Kajtazi na pojavingapes avrik maśkar o najavimo protest thaj avera pučibna..

Tadani o Imer Kajtazi kana ćitinga o pućibna frustrirano(but holame)thaj so doza navredaja odgovoringa ko akala pučibna – dikhen o video..


Rajo Imer Kajtazi o Live tano javno, tu sar Pretsedateli sijan javna lićnost thaj pretstavineja UNIJA so podrazbirinela pretstavniko pobuter phuvjengo na samo baš Kosovo thaj odova sebepi sekoj hem ko toro live
śhaj postavinela pućiphe ako tano baš javno interes, o pućiba na tromal te ovel navredlivo baš tuke ili tire familijake nego te oven ko kontekst tar odova so interesinela e Romen.
Amen sar Roma Press nikas na navredingem numa samo postavingem pučiba thaj tar odova na halilem sostar i holi neli e muslimaja akharenpes ano SABRI.

Novinare te zabranine te postavinel prašana adava kosinelapes sekole zakoneja thaj ogranićuvane tar oleskiri buti sostar ov ano sekova momenti tano ki strana e narodoskiri, novinare nanele rabotno vreme,than,prostor koga hem sar te postavinel o praśana samo trubuj te ovel ikerdo e kodekseja tar novinarengi buti,
Novinari pretstavinela hango (glaso) e narodoskoro.

Pretsedateli sar funkcija baś sakoja tani javno thaj tu sekogas valani te ove spremno baš bilo save novinarska ili Romenge pučibna,lelan asavki funkcija đjanaja phare sekoj te spravinelpes olaja numa sakana te oveltut ani godi novinarengo pućhibe,,Nikogas nane glupavo prašane”.

Javno vakergan ka odazivinetut ki amari pokana te ove amaro gosto ko Roma Press, Ake mukaja tuke phravdo termin baš toro misafirluko te ave sar so nekobor puti alan ked trebingem te falinatut akana khed isi hem asavke momentija tar tiri javno buti te ave te odgovorine ko amare objektivna,suštinska javna pućibna save mangena te đjanen o Roma sar Presidenti ko REU- Jekhipe.

Hazri kerga:Roma Press

16- Мај Одбележувањето на денот на ромскиот отпор

Одбележувањето на денот на ромскиот отпор во организација на ромските евро пратеници Ромео Франз и Петер Полак, била организирана мала дебата во која учествувале неколку ромски преставници претежно од коалицијата за Правата на косовските Роми.

Бурхан Османи дел од коалицијата во своео излагање направи мала ретроспектива на времето пре и по косовскиот конфликт кае илјадници ромски семејства бие принудени да ги напуштат своите домови, од која како што вели Османи по конфликтот многу Роми биле киднапирани и многу од нив биле присилно истерани од своите домови, од кои некој и биле запалени во присуство на Меѓународните воени сили.

Преставникот од САД Бери Фишер кој е преставник на заштита на правата на Ромите пред се на нерешените косовски војни прашања , својот говор го започна со протест:
„Денес е ден на протест така и јас ке го започнам својот говор со протест„
Фишер негодуваше што Парламентот нема интерес за Ромите, тој вели дека Ромите ги ставија во ова мала просторија да разговарат помеѓу себе за битни работи кои ти ги знат но сакат да ги пренесат на Парламентарците.

Според Фишер ова не е знак за воља кога се во прашање Ромите и помошта која им треба и на таков начин не може да се направи прогрес на Ромите.
Фишер исто така изјави задоволство што повеќето овде Роми го зборат англискиот јазик , но како што вели Фишер,  ова место е место каде што Ромите треба да зборат на ромски јазик.
„ Кога Ромите слушат друг кој  зборуват на свој јазик зошто останатите не би требале да ги слушат Ромите кога зборат на нивен јазик?
Бери Фишер потоа се осврна на проблемите на косовските Роми кои косовските влади сите овие 20 години ги игнорираа,

Тој побара од косовскиет власти да имат разбирање и во време кога тие барата дипломатски статус во семејството на нациите и во ЕУ да ги прифатат разговорите кои ова коалиција присакува да ја има со нив, и на крајот да се решат многуте проблеми и на ромската косовска дијаспора како и на состојбата на Ромите во Косово .

Имер Кајтази член коалицијата исто така бил незадоволен од неприсуството на одредени високи личности на европскиот Парламент.
Кајтази се осврна на проблемите на укранските Роми бегалци, и нееднаквиот третман од срана на многуте држави оа и волонтери кон ова заедница, која од исти причини како и украинците ја напуштија Украина.
Имер Кајтази на крајот кажа дека силно верува дека зедно со не Ромите можеме да дојдеме до вистински ромски прогрес во сите полиња,

Кенан Емини од Ромскиот центар во Германија спомна за вековните болки на ромската заедница во Европа па и во Косово, кои сеуште трпат дискриминација и насилтво.

Тешка е и состојбата на Ромите баратели на азил, кои често се предмет на присилна депортација па дури во земјите каде се зане дека ке имат репрекусии како што е Косово.
Кенан посоци дека германската влада депортира и лица кои се родени во Германија, и дека ваквиот начин треба да престане.

Roma Press – dendo tar EUromapress

Ana Snežana Abaz penđardi influeserka realizirinela peseskiri humano akcija..

Ana Snežana Abaz tar Skopje-Śuto Orizari penđardi ano socijalno mreže sar aktivistka ko vazdipe e đuvlengere hakaja numa thaj penđardi tani ani Švedska sar influeserka,kerela piri buti thaj arakela pere ćhavore bizo dat(samohrana majka)isile zarabotka hem ko tik tok,zaśtitno liko tar penđarde firme ani Švedska thaj so but importatno o kvalitetija thaj snaodlivost ano late tano ko baro ućo nivelo.

Ano lavkeripe olaja sar Roma Press puterga amenge pere maj neve idee save ka ikloven sar proektba aktivitetija odoleja so mangela tar kotor(del) pere lovendar save lela olen tar tik tok thaj avera izvorija te ulavelen pere narodoja baš socijanla ranliva ćhavoren saven ka del olen dumo ano pobuter umal,ano jek pere timeja piri humano akcija anavkerela diso sar,,Make up Over”diso so kamela ko poro način te iranel pere zaednicake.

Baśh o aktivitetetija save ka lingarel olen ani Makedonija sar timi tar i Ana ka preperen telal o vasta tar penđardo šoumeni Oki Berber.

Ponodorig i Ana informirinela amen o timi tano kerdo hazri numa thaj kerdi tani hem i avgo lista kaste maj anglal valani te delpes dumo,numa maśkar o humano dejbe dumo ka kerel jek aktiviteti e Romane đjuvlenge ja palem romna save tane bizo roma te kerelpes olenge tretmani baš śużaripe odoleja te iranelpes i samodoverba ki olende sostar e đuvlen valani te ovelen posebno nega baš olengoro djuvlano bedeni(telo),vakerela i Ana baś Roma Press.

Sa e kompletna tretmanija so preperena ko anibe jeke đuvla ano kompletno uredimi thaj śuži đuvli o finansisko kotor ka pukinel olen i Ana tar pere love.

Akava ka ovel avgo(prvo)fori maškar e Roma te realizirinelpes asavki humano akcija tar amari Romani ćhaj koja zarabotinela ani Švedska a del tar pere love kamela te iranel olen pere narodoske.

Baš akava sebepi i amen daja ola dumo sar Romani media baš realizacija peseskere ideenge thaj akatar akharaja e Romen save ka oven olen asavke đuvla, jali uspeśna ćhavore save nanelen finansisko dumo te keren sigo kontakto e Anaja thaj olakere timeja prekal socijalna mreže te śhaj te ćhiven e manuśen ano olengiri prioritetno lista.

Bravo👏 thaj sukces ani tumari buti tar Timi Roma Press.

16 – maj avdive nišankerelapes muzikane čipotaja ani Srbija..

Fondacija puterdo sasoitnipe, Upre aroma Srbija, ERIAK thaj avera barabar orgabizacie avdive ko 16 maj organizirinelapes baro muzikani čipota(nastan) anavkerdo.. Zor e Romane naturake”(natura-priroda)than e čipotako ka resarel ano teatro Madlenianum ko Belgrad thaj o thavdipe ka resarel tar o 20:00 ari.

Akaja ćipota erat ka niśankerel o 78 berśa tar dejbe zor e Romengi tar o koncetraciono logori Aušvic- Birkenau.
👇👇👇

Фондацијата Отворено општество,Упре Рома Србија, Европскиот ромски институт за уметност и култура, Иницијативата за развој на ромското претприемништво и Ромската едукативна фондација денес 16- Мај организираат музички настан насловен„Ромските сили на природата“ место на одржување во театарот Мадленианум во Белград во 20:00 часот.
Вечерашниот настан одбележува 78-годишнината од востанието на Ромите во концентрациониот логор Аушвиц-Биркенау.
Инаку како што се укажува дека настанот ке ги комбинира традиционалните,класичните и модерните музички креации.

- Reklam -

KOLUMNE