Blog Rig 326

Ромите се лишени од суштинските права бидејќи се различни

Ситуацијата на Ромите значително се влоши последниве години, и тоа исклучително во пост комунистичките земји, дел се членки на Унијата а дел се кандидати за влез во Унијата. Читањето на печатот или слушањето вести, емитувани преку радио , социјални мрежи и телевизија, нуди повеќе негативни информации за Ромите со кој ја продлабочуват омразата кон ова европско малцинство а која резултира со пораст на насилството врз нив, потпомогнато со недостаток на правна реакција од правниот државен институционален систем.

Во овие земји, каде што се вкоренети десничарските ксенофобичните партии, но и другите лево ориентирани политички елити, малцинствата, почнувајќи од Ромите ги сметаат за граѓани од втор ред.

Тие се лишени од суштински права бидејќи се “различни”. Во Европа, Ромите се соочуваат со нетолеранција и предрасуди. Ромите се претежно европски граѓани … па тие мора да ги имаат истите права како и секој Европеец. да се лекува, да оди на училиште или да најде работа.Овие права се од суштинско значење, но целата нивна секција е всушност лишена од нив. Причините се разликуваат од една земја до друга, но дискриминираните луѓе се подложени на третмани кои имаат конкретни последици на дневна основа.

Предрасудите и клишеата поврзани со Ромите го фаворизираат однесувањето кое честопати е омразено. Да се биде дискриминиран е да се подложи на нееднаков третман поради неговата разлика.Дискриминаторскиот третман нема правна основа. Еднакви права за сите се први од правата и секој мора да биде способен да ги бара и да ги спроведува.

Во 1999 година, Европската унија побара од земјите кандидати да обезбедат докази за подобрувања на условите за Ромите. Но, бидејќи “проблемот” на “интеграцијата на Ромите” стана синоним за приклучување кон Европската унија, јавноста ги сметала Ромите како пречка во процесот на пристапување. Уште еднаш, Ромите се стигматизирани и се одговорни за ситуацијата во која тие се жртви.

Денес, од скоро 12 милиони регистрирани Роми, не помалку од 80% живеат во Шпанија, Чешка, Бугарија, Грција, Хрватска, Унгарија, Португалија, Романија и Словачка. Ромите биле присутни со векови во Европа, освен што нивната интеграција во европското население останува на ниско ниво. Ромското население се соочува со лоши услови за живеење во Европа поради институционализирана дискриминација.

Покрај дискриминацијата и предрасудите во некои источно европски земји Ромите се се почести мети на ултра десничарските групи , кои резулрират со убиства без притоа да бидат осудувани или пак се осудувани на благи затворски казни, условни или пак ослободителни казни.Судтсвото или правниот систем воопшто не е во домет на правната постапка насочена кон правото на фер и објективно судење доколку се суди ром против не ром.

Зошто Европската комисија не отвара процедури за прекршување на човековите права против државите-членки па и условување на кандитадите членки за ЕУ кои не ги почитуваат правата на Ромите?

Европската Комисија може да иницира постапки за прекршоци, затоа што постои јасна директива за расистичка активност кон Ромите.
Всушност, Европската комисија мора да отвори истраги за земјите-членки со постапки за прекршување и да ги започне овие постапки. Значи, кога постојат докази за институционални расистички одлуки како што е случајот во Италија, убиства врз ромите без правна разврска во Бугарија , Романија Украина и.т.н, забрани за говори кои шират национална омраза на ЕУ пратеници како што е случајот со бугарскиот пратеник Џамбаски , тогаш е неминовно таа да започне со ригорозни казни или снакции кон одредена своја членка или кандидат.

Справувањето со тешкотиите и дискриминацијата со кои се соочуваат Ромите би требало да биде приоритет на Институциите на ЕУ и земјите-членки.

Реакцијата на Европската Комисија треба да биде брза, во спротивност ке се случи физичко ичезнување на ова заедница по примерот на програмата на нацистичкиот режим, само што денес тоа се работи заскривено и екстремно подмукло.

(Мозез Соломон – Мухаџер Сулејман)

 

16-to berš taro Demokratikane takatija e Romengere tari Makedonija –DSR

Purano kurko i partija tari Makedonija anavkerdi  Demokratikane takatija e Romengere DSR, nišankerga piro 16 – berš taro đjivdipe thaj keribe  buti ki politikani scena ki Makedonija.I sasti čipota(nastan) sas organizirime ko Hotel Kontinental pumare paše đjenensar tari partija DSR.

Angalal o misafirija thaj đjene tari partija DSR  sasale lafi keriba  e presidente e partijakoro rajo Šaban Saliu, vov maj anglal selaminkerga sa e ]jenen tari partija thaj misafirija, aso akcenti denga ko maj but lafi keribe baši sa e đji akanutne rezultatija save kergalen i partija DSR thaj so ponodorig.

Ki akaja čipota akarde sas thaj misafirija save kergapes olenge sajdipe, i sasti čipota tavdinga  taro 18 o ari muzikane kotoreja thaj kokteli, maškar o đjene tari partija  thaj o akarde misafirija ko 16-bijando dive e partijakkro  sasa thaj puterde e vudara e saste đihaneske tari Makedonija.

29-Bokserengiri čipota baši jekto than ki Makedonija 2018 berš

Bokserengoro Klubi,,Kumanovo,, ko purano kurko organiyiringa  o 29-to kolo taro Prvenstvo e Makedonijako  bašo 2018 berš.Ki akaja  sportikani čipota lele than sa e bokserengere klubija tari Makedonija, maškar olende sas thaj o jekutno Romengoro klubi ,,Ternipe“ tari komuna Šuto Orizari.Numa  i konkurencija sas ko jek baro nivo, čačibnaske ko akava than margepes e najšukar bokserija tari Makedonija.

 

Bokserengoro klubi ternipe denge pestar sa te šaj te resaren đji o jekto than numa bibaheske dova sas phareste  te resarelpes, thaj odoleske ola irangepes ki Šutka srebrenikane pursakoja (nagrada).  BK ,,Ternipe“ lele than o Danieli, thaj o Sinan Đeladin.

 

Ki akaja čipota sar jekto Romano šerutno tari komuna Šuto Orizari Kurto Dudus-Kuco sasale šajdipe te del i jekto  pursak boksereske taro klubi ,,Škupi“o Jasin Lama, savo thano jekhajek divdipnaja taro Suto Orizari.

Sinan Đeladin savo avela e srebrenikane pursakoja (nagrada) ko piro fb-profili vakerga: Avdie sine mange posebno drago te ovav prisutno ko akava prekrasno boksersko nastan ko 29-to drzavno prvenstvo tari Makedonija.

Đjanava kaj i Šutka  ađjikerga mandar o jekto than, numa odova na resargum soske tani miri doš(krivica) baši o na intezivnikane treningoro thaj kondicija, ama odoleske dava mo lafi anglal sa e Roma tari Šutka harne vakteske iranava o jekto than e Romenge ko vasta, vakerela o Sinan Đeladin ko piro fb profili.

 

Iranipe (presvrt) ki Makedonikani politika- na oficijalno arakle 80 bičalde

sobranie-pratenici-pred-sednica-1noe17-Meta

Од владејачките СДСМ и ДУИ неофицијално велат дека обезбедиле двотретинско мнозинство од 80 пратеници за отворање на Уставот, по иницијатива на владата за уставни измени согласно Договорот од Преспа.Генерално, имаме обезбедено двотретинско мнозинство, но ништо не е сигурно додека не се потврди на гласање. И од албанскиот партнер во владата – ДУИ истакнуваат дека начелно обезбедиле двотретинско мнозинство, но се на самата граница на неопходниот минимум.Пратеник од ВМРО-ДПМНЕ, пак, посочува дека засега нема индицикации дека некој од неговата пратеничка група ќе даде зелено светло за отворање на Уставот.

Tare  rađjakiri SDSM thaj DUI  na oficijlano vakerelapes  arakle tane  duj trinengoro ikerkeripe taro 80 procentija  baši putribe o Ustavi, pali incijativa e rađjaki  baši ustaveskkro  iranipe  ikerdo e Pnale lafeja  tari Prespa.

Generaln ola vakerena arakle si o 80 bičalde , numa nane knači siguritetno  đikaj nane te  vakerelpes  ko dejbe hango-vakerena na oficijalno bičalde  taro SDSM sar partiska funkcionerija.

Jekajek e asavke informacije  vakerenalen thaj o DUI, so si arakle thaj ikerimale o 80 bičalde, nuam  tane ko mahimum, numa  valanutno si te đjakerelpes đji ko agor te dika  đji kaj na resarelapes ko dejbe hango

Nango bedeni (teni) taro 13 bešengoro terno Rom araklo ko pani

policija ubisto decaka borane

Policia astargja e S.I (19) taro Berane sebepi anglal vakerdo kaj ov mudargja e dešhutrine berđenge čhave.E policiakere informacije vakerena baši  o našavipa e čhaveskoro sas đji lende havlardo14 Oktomvri.

O trupo (teni) e čhaveskoro bičhavdo si ko ofiso an i krisoskiri patologia, baši te kerelpes upral leste obdukcia .E čhaveskoro jeri )so si tano mudardo tane Roma našutne taro Kosovo, thaj o trupo sas arakhlo idžerati ko 11 ari trujal o Kurko puranipaske.O teni si arakhlo nango ko panja, aso oleskere šea sine ko šuko than mukle.

O dat e čhaveskoro e mediumenge vakergja kaj o čhavo našavdilo ko kurko kana počmingje te roden ole. Ov vakerga kaj oleskere amala, familie thaj aver Roma thaj Egipkjania počmingje te rodenle ko trujalipa e lenjake Lim thaj bibahtake ko 16 oktomvri sine arakhlo an i jekh lokacia ko 11 o ari.O dat e čhaveskoro vakerela kaj ko trupo e čhaveskoro sine le ki men sidžimi thaj frdime ko pani sa akava šubikerinela kaj si klasikano manginakoro  mudaripa.

Lendo linko: http://radioberane.me/pronadeno-tijelo-djecaka-sumnja-se-na-ubistvo/

 

Konkursi bašo deiba 400 stipendie bašo socialno suportho e siklenge 2018/2019 berš

Javna administracija, ministerstvo za finansii i ministerstvo za obrazovanie i nauka

Министерството за образование и наука за учебната 2018/2019 година ќе додели 400 (четиристотини) стипендии за социјална подршка на ученици од јавните и приватните средни училишта во Република Македонија.Условите за доделување на стипендија е да се редовни ученици во прва година со просек во основното 4.00, а исто да се редовни ученици во II, III и IV година, со просек најмалку 4,00.
Да не повторувале година во текот на образованието;да не се корисници на стипендија од други институции или фирми и да се државјани на Република Македонија.

O Ministeriumi bašo edukacia thaj nauka ko sikljojbaskoro 2018/2019 berš ka del 400 (štaršel) stipendie socijalno suportoske e siklenge taro maškarutne škole an ki Republika Makedonia.

O kriteriumia bašo deiba stipendia si te oven oficialno sikle ko jekhto berš prosekoa tari fundavno škola 4.00, thaj oficialno sikle ko II, III thaj IV berš prosek majhari 4,00.

te na oven ponavljačia ko periodo tari piri edukacia te na len stipendie avere institucie jali firme thaj te oven rastralune Makedonijake

Neapol ki bari holi :Bari čeren taro Baern avela telal o Vezuv

Родригез до Баерн дојде на двегодишен заем од Реал Мадрид, но првотимски статус има периодично, иако во најголем дел од мечевите ки ги игра посебно ја задоволува германската јавност и навивачите на Баерн. Менаџерот на Колумбиецот, Жорге Мендеш, еден од најмоќните луѓе во фудбалот во моментов веќе бара нов клуб за Хамес, а Јуветус и Наполи се засега во преден план. Од друга страна Јувентус исто така има добар однос со Мендеш, особено откако дојде Кристијано Роналдо, но прашање е дали Колумбиецот ќе се согласи да дојде во клуб каде нема да му биде гарантиран првотимскиот статус, што е поверојатно дека ќе го има под Везув.

Rodrigez  đji  Baern  resarela ko duje beršengoro zaemi  taro Real Madrid, numa o jekto timijengoro status isile angala vakteskkro, thaj aso ko  baro kotor  taro akala kelina  ka kelelen ko  ikerimale germanijakere dikleste  ko Baern.

Numa avera medije havlarena akaja sasti čipota šaj te đal but pare đji ko kinibe, aso thaj o Real Madrid  nanele disavi bari mangin  te ikerele,  soske duj khelutne ačile sar  kalčoligašija. Menađeri taro kolumbico, Žorge Mendeš, jek taro zorale manuša ko fudbali ki akaja dakika  rodela nevo klubi baši o Hames, aso o Juventuts thaj Napoli tane ko jekto plani.

Tari aver rig o Juventut isile  šukar ikerkeripe  e mendešeja, odoleja so maj but  resarga đji Kristijano Ronaldo , numa pučibe si  dali o Kolubico  ka mangel te ikerel te avel ko klubi saveja nane te vel leske dendi garancija taro jekto timeskkro status, odoleja so ka ikerenle telal  o Vezuv.

Penđardo fudbaleri Benzema tano došakedo baši kidnapiribe

Откако се смири ситуацијата со поранешниот свој репрезентативен колега Метју Валбуена, сегашен соиграч на Елиф Елмас во Фенербахче, ѕвездата на Реал Мадрид, Карим Бензема повторно е во пролеми со законот, овојпат за киднапирање.

Во тужбата Д’Соуза „натоварил“ еден куп дела – од обид за киднапирање, недозволено задржување, насилство… За сето ова парискиот суд веднаш започнал истрага. Инаку менаџерот бил ангажиран од Бензема за да му префрли 50.000 евра од Мароко во Франција, но менаџерот на царина во Маракеш бил сопрен и му ги заплениле парите. За ова Бензема сметал дека всушност Д’Соуза ги украл парите.

Pali vakteskoro arakiba solucija e problemeja so sasale leskere kolegaja  Metju Valbuena, akanutno khelino  taro Elif  Elmas  ko Fenerbahče, čeren taro Real  Madrid, Karim Benzema ko aver fori  isile problemija e kanoneja, akava fori kidnapiribaja.

Benzeme sas ko centar  taro skandali  taro ucenibe  taro piro čirutno  kelutno baši ekpiciti ko jek video kana  adaja resarin nakla, aso  taro sa odova bistergepes  telal akava kandali,  akava fori ko centar tano baši na fudbaleskere buka.

Francijakere ,, Mediaapart,, sikavga paramis bašh o D’ Souza, tela pukav tužba baši fudbalengoro menađeri ko adelati taro Nantere došaeribnaja dendo ko 8-to oktomvri.

Ki pukav vakerela D’ Souza i doš  thaj panda but avera buka baši kidnapiribe, na mangipaja te bešel oleja, zorjaja ikeribe, zor thaj panda but aver. E Pariseskoro adelati sig tavdinga rodlaripaja pali akaja čipotake.  Sar so vakerelapes o  menađeri sas angažirime  taro Benzeme te čudelpes  leske love  50.000 milja  evrija taro Maroko ki Francija,  numa o menađeri tari carina  ko Marakeš sas činavde thaj lende leskere love.

 

JSP-Havlaribe bašhi kuvibe ki buti 67 Makedoncoja, 21 Albancoja, 2 Turkoja, 7 Roma, 1 Vlaho, thaj 2 avera

Во јавниот оглас кој е објавен деновиве, ЈСП бара да се пријават 100 лица кои, доколку ги исполнат условите за вработување, би се вработиле на неопределено време како помлади возачи во јавниот градски превоз.Ова доаѓа откако од ова ЈП во март годинава дадоа откази и заминаа шеесетина искусни возачи да работат и да возат на Малта.Од кандидатите за возачи се бара да го знаат македонскиот јазик, да се здрави, да не се казнувани, да имаат возачка од “Д” категорија и да се со или без работно искуство.

Ko havlaiba taro konkursi so si notirime akala dive o JSP rodel te aplicirinen 100 persone , thaj te phergje o šartia bukjake, ka oven bukjarne angažirime savakteske sar majterne šoferia ko dizjakoro buseskkro trafiko.

Jekto fori si o JP ko mart akava berš iklile tari buti  šovardeš olendar sar šoferia gele te keren buti ki Malta.

Kandidatia šoferija lendar rodelpe te džanen i makedonikani  čhib , te oven medicinski saste ma te oven krisime, te ovel olen “D” kategoria šofereske thaj šaj te ovelen ja na bukjarno džanlipa.O alusariba e kandidatonge ka agorkerel ko roko taro 45 divesa , dži kote aplicirinen pobuter taro 200 kandidatia.

Taro 201 dži ko 500 kandidatia dži ko 90 divesa, a upreder 500 kandidatia 120 dive sar ka nakhel o periodo taro konkuriribe, akava bešela ko havlardo konkursi.

 

 

Anglal lafi keriba ko kuvibe i Makedonija ko NATO

Со посетата на членовите на Комитетот за интеграција во НАТО и на Работниот комитет за интерација на седиштето на Алијансата во Брисел денеска и утре почнуваат претпристапните разговори за членство на Македонија во најголемиот воено-политички сојуз во светот.Комитетот за интеграција на НАТО е на министерско, додека Работниот комитет за интеграција, на чие чело е националниот координатор за НАТО, Стево Пендаровски дејствува на оперативно ниво.Примарниот фокус во неа е насочен кон владеењето на правото, судските реформи, борбата против корупцијата и организираниот криминал, реформите во одбранбениот сектор, но и во безбедносните служби, како и правните прашања кои произлегуваат од членството на Македонија во НАТО.

Misafirija  đene taro komiteti baši integracija  ko NATO thaj bukarno komiteti  bašh integracija ki bešin  tari Alijansa  ko Brisel, avdive thaj tajsa  tavdela o baro lafi keripe  taro đenipa e Makedonijako ko  maj baro askerengro-politikano sojuyi ko sumnal.

Makedonija ko Samiti ko NATO ko Brisel ko juli  thaj oficijalno  resarga ki akharin  taro đenipe, numa o kuvibe tano šarteja  baši implementacija taro panlo lafi keriba ki Prespa.Akale sesijaja ko keriba lafi ko Brisel , i Makedonija de fakto putrela  i paluni faya  ko lafikeriba e NATOJA  anglal o đjenipa ki Alijansa.

Komiteti baši integracija tano ikerdo taro Ministeriumengoro bedeni, aso o komiteti baši integracija tan telal vas e legarutneskkro Stevo Pendarovski.

Makedonijaki rig kerga hayri nacrt programa  savi ka vel prezentirime  ko Brisel,Primarnikano fokusi  tano ki rig  upral rađjalipe taro nijamalipe , adelateskere reforme, maribe mujal i korupcija thaj organizirimo kriminali, reforme ko arakibaskkro sektori , numa thaj ko arakibaskere službe, sar thaj o nijamale  pučibna save iklovena  taro đjenipa e Makedonijake ko Nato.

- Reklam -

KOLUMNE