Blog Rig 39

Save thanende ani Makedonija isi jagalipa(požarija)..

Ko rodipe tar Roma Press đi ko CUK, sigo ko inboh bićhalde amenge informacija vakeribnaja save sa thanende isi jagalipa(požarija) ani Makedonija.
Numa ano buvlo vakeripe astarde tane e duj dive 08 thaj 09 Augusto požarija save tane aktivna thaj okola save tane achavde thaj ikerenapes ani kontrola.

Maškar e pobuter komune araklagovela thaj jek jagalipe savo resarga ani Šuto Orizari numa jeke tomofileja tar mujal jagalipnaski služba (požarna)sine aćhavdo thaj akanasaske ikerelapes ki kontrola.

Информација од ЦУК: Состојба со пожари за ден 08/09.Август 2022 година.
Центарот за управување со кризи (ЦУК), согласно добиените информации од Регионалните центри за управување со кризи од градовте во државата, регистрира дека утрово има еден (1) активен пожар и 20 изгаснати за последното деноноќие.

Активни пожари:
1. Охрид
Шумскиот пожар во планината помеѓу с. Вапила и с. Расино е се уште активен.
Гори деградирана шума, досега се опожарени околу 12 хектари површина.

ТППЕ – Охрид и денес се на терен со 1 пп возило и 6 пожарникари. Од утрово од 05,00 часот на терен се вкупно околу 50 луѓе. Пожарот гори на три страни и се прават напори за негово обиколување, но поради тешкиот терен гасењето оди отежнато.

Изгаснати пожари:

1.Струмица
Пожарот кај с.Фурка нема активно горење и е локализиран во 19.00ч. На терен се останати екипи на ДЗС, а другите се повлечени.
Во текот на денот ќе се изврши контрола на опожарената површина за проверка на местата од каде што се уште има чад.

2.Струмица
Кај с. Добрашинци, Општина Василево, имало интервенција на депонија во време од 21.10 до 00.10 часот со 1 пожарникар со 1ПП возило.

3. Скопје

Кај с.Јурумлари – Гази Баба е интервенирано за запалени отпадоци (ѓубре),при што биле ангажирани 2 ПП возило и 4 пожарникари од 15.00 до 16.10 часот.

4. Градско
Кај Градско за запалена сува трева, е интервенирано со 1 возило со 2пожарникари од 14,30 до 15,00 часот на површина од 7 декари.

5. Градско
Кај с.Виничани, е интервенирано за запалена сува трева 1 возило со 6 пожарникари 18.11 до 19.20 часот на површина од 6 декари.

6. Свети Николе
Кај светиниколската месност „Ливади“ е интервенирано за запалена сува трева, со 2 пожарникара со 1 ПП возило од 12.50 до 13.10 часот на површина 50м2.

7. Теарце
Кај с.Теарце е интервенирано за запалена сува трева со 1 возило со 2 пожарникари.

8. Охрид
Кај с.Велестово е интервенирано за гаснење запалена куќа со 1 пп возило и 3 пожарникари.

9. Кичево
Кај с. Другово е интервенирано за гаснење запалена куќа и плевна со 8 пп возила и 15 пожарникари од 08.35 на 08.08.2022 до 02.00 часот на 09.08.2022

10. Битола
Кај с.Крстоар е интервенирано за гаснење сува трева со 1 ПП возило и 3 пожарникари од 17,50 до 20,00 часот.

11. Куманово
Во населбата Доброшане изгорела 1 штала, при што за да не се прошири пожарот е интервенирано со 1 ПП возило и 3 пожарникари од 12:45 до 13:50 ч.

12. Куманово
Во близина на автопат кај с.Табановце е интервенирано за гаснење сува трева со 1 ПП возило и 2 пожарникара од 12.20 до 12.50 часот.

13. Куманово
Во местото „Стари Лозја“ изгорела 1 куќа, а е интервенирано со 1 ПП возило и 3 пожарникари од 11.25 до 13.10 часот.

14. Куманово
Кај с.Брзак е интервенирано за гаснење сува трева со 1 ПП возило и 3 пожарникари од 17.50 до 20.10 часот.

15. Липково
Кај с. Никуштак е интервенирано за гаснење сува трева и борова шума со 1 ПП возило и 4 пожарникари од 21.20 до 23,00 часот на површина од два (2) хектара.

16. Старо Нагоричане
Кај с.Макреш е интервенирано за гаснење сува трева со 1 ПП возило и 2 пожарникара од 12.10 до 14.30 часот.

17. Крива Паланка
Кај с.Луке е интервенирано за гаснење запалена ниска вегетација и насади со овошки (сливи и јаболки) со 1 ПП возило и 4 пожарникари од 14.30 до 17.30 часот на површина од 1,5 декар.

18. Ранковце
Кај с.Псача е интервенирано за гаснење запалена сува трева со 1 ПП возило и 5 пожарникари и 7 лица од месното население од 13.10 до 14.30 часот на површина од 8 декари.

19.Скопје
Во Општина Бутел е интервенирано за гаснење сува трева на површина од 100 м2 со 1 пп возило и 3 пожарникари од 22.15 до 23.15 часот.

20.Скопје

Во Општина Шуто Оризари е гасена запалена депонија со 1 пп возило и 3 пожарникари од 01:50 до 03:05 часот на површина од 30 м2.

Реакција на РАН ( Ромска новинска асоцијација) „Ердован и Веби сонувале да купат коњи и достојно да живеат„

Raekcija taro RAN ( Romani novinsko asocijacija)
„Ердован и Веби сонувале да купат коњи и достојно да живеат„

O RAN majzorale reagirinela taro publiciribe e portaleskoro Šilo magazin, kote so andinenape o mudarde akerija Roma ko Karpalak tari vrama e makedoniakere krizakoro ki peržovativno konotacija.
Akava portali andinela akale duje mudarde askeren kola so parenge lele than ki mobilizacija ki vrama kana sine akharibe e arakibaskere takatengoro tari Makedonija.
O portali havljarela so lengiri mobilizacija sine materijalnikani, kote so o duj anavkerde o Erdovani thaj o Vebi palo ki agorkeribe e krizakoro mangle te kinen grasta, thaj te keren buti ki vešali firma kote so ka crden kašta.
O fokusi taro asavke informacije o RAN interperinela le sar agorutno dikriminatorsko, thaj ič nane seireske keda si lepimi etiketa baši o materijalnikano interesi ko pandipe e definicijaja taro arakuntipe thaj i uniforma kola so mule-
O RAN gndinela so o portali Šilo magazin ka inkjarel piro redartutni politika kana kerelape lafi baši informacie taroo pravdo karakteri panlo e romane jekinaja, thaj vi agjar ka istemalkerel o jurnalistikano kodeksi te na kerelpe nasulipe thaj bi diskriminiribe e romane jekina koja so sakana si resarin baši diskriminacija thaj peržovativija sar taro individue , mediumia thaj vi agjar taro političarija.
I reakcija hraomongela o membrija taro RAN – romane portalija
👇👇👇

РАН нај остро регира по објавата на македонскиот портал Шило магазин, кој ги споменува загинатите бранители Роми по етничка припадност кај Карпалак од времето на македонската воена криза во пежјовативна конотација.
Имено овој портал ги споменува овие две загинати бранители, кој за пари се пријавиле на мобилизацијата, која во тоа време ја распишаа одбрамбените сили на Македонија.
Порталот наведува дека нивната мобилизација била материјалистичка, за кои и двајцта напоменати Ердован и Веби по завршувањето на кризата сакале, да купат коњи да се вработат во шумското претпријатие и да влечкаат дрва.
Фокусот на ваквите информации РАН го интерпертира како крајно дискриминирачки и не е воопшто не занемарувачки со оглед на прилепената етикета за материјалистички интерес во однос на дефиницијата на бранителството и униформата во која загинаа.
РАН се надева дека порталот Шило магазин ке ја преиспита својата уредувачка политика кога се работи за информации од јавен карактер поврзан со ромската етничка заедница, и истот ке го користи новинарскиот кодекс за не омаловажување и не дискриминирање на ромската етничка заедница која често е на дискриминаторски напади како од страна на поединци, медиуми па и политиччари.

Група на ромски портали членови на РАН

Sredorek palpale batimi ani bari deponija e lenakiri..

Roma Press prekal informacie dikutnengere akala dive žalinenapes palpale tar bare deponie save araklagovena ani len e Kumanovaki duz i romani mahala SREDOREK.

Akava fori namerno jali na, na mukelapes mehanizacija sar poanglal kana but fori akaja len sine targetirimi sar than saveste maj but ćhudelapes deponie thaj šut,thaj sa adova so trubuj te lelpes tar komunalno bukarnendar thaj te dujrarelpes tar pašipe e manušendar.

Sar so vakerena informacie e komunake, akava than but fori tano čsitime numa tikore vakteske palpale pergovela deponija.

Tadani doperelaoes o pučhipe soske mora ano sakova than saveste đjivdinena e Roma duz lende te oven asavke fotija, o deponie anena but sig o nasvalipe thaj baktetija save posledice lingarelalen ano baro sastipnaskoro riziko, soske khoni tar roma na gndinela agaare so olengere ćudibnaja(frdibe) e deponije ko pašipe olenge ola kerena korkkro peseske meribe thaj nasvalipe.

Pal informacie tar timi Roma Press kerde dizutnencar tar Kumanovo vakerena so isi jek kupa tar na sovesna dizutne ola kokorik anena pere deponie thaj ćhudena olen ko pašipe e lenake(pajneske) ano penđarutno than sredorek.

Amen ačovaja ano kontakti e vastalunencar (opśtina) tar Kumanovo baś sigo čistibe akava than numa pal odova ka valani i komuna te čivel đeza( kazne) baš adala dizutne save palpale ka frden poro gubre ano akava than.
👇👇👇

Рома Пресс дознава дека повторно во Куманово дивеат диви депонии, овојпат повторно во близина до Ромското маало Средорек.
Инаку познато е дека во Куманово најмалку има над 60 локации со таканаречени диви депонии, на кои надлежните укажуваат дека тие редовно ги чистат но несовесните граѓани на исто место повторно фрлаат ѓубре и шут.

Како што веке е пиознато локалната самоуправа е немоќна да се справи со овој проблем,тие почесто во своите изјави укажуваат дека од само една локација се изнесуваат над 150 камиони тежок смет,тоа е голем товар за работата како и нормално функциониране на локалната самоуправа.

Hazri kerga: Roma Press

Dejbe godi ano vakti e holokaustesko thaj o bilaćipe kherdo upral e Roma,, Pobuter nikana NA”..

Dejiba godi ano bilaćipe e holokaustesko lherdo upral e Roma,,Pobuter nikana NA”
Dajamen godi tar odova vakti sa e bilaćipena save kerdile ano gasna komore,genocidi thaj eksperimentija kerdime upral nadošale roma.

Avdisutno dive tano fuhal(žal) e Romane đihaneske ani sasti lumja.

Numa adava sa so kerdilo pobuter te na muka vareso te kerelpes asavko diso romeske savore barabar te maramen baś sakoja nepravda bangipe so kerlapes upral e Roma,,UPRE SA E ROMA”.

O teksti lendo ani Makedonikani čhib tar Mozes Muhadjer Sulejman Solomon

Фотографија замрзната во еден момент.

Едно девојче зјапа од вратата на возот, главата покриена со шамија, нејзиниот израз е чудна мешавина на умор и страв.

Името на девојката? Ана Марија “Сеттела” Стајнбах. По три месеци од фотографирањето, Сеттела беше мртва -убиена во гасните комори на концентрациониот логор Аушвиц, заедно со нејзината мајка, браќа и сестри.

Со децении лицето на Сеттела беше икона на децата од Холокаустот. Нејзиното име било непознато, едноставно се викаше “девојка со шамија на главата”. Заедно со Ана Франк, таа била прогонувачки симбол на она што беше направено на холандското еврејство.

Но, во 1994 година новинарот , Аад Вагенар, го откри индетитетот на ова девојче. Користејќи ги броевите што се појавија на возот, Вагенаар успеа да го одреди денот на патувањето на возот, 19 мај 1944 година, и листата на патници.

Сеттела не била еврејка . Таа била ромка . Порано се претпоставуваше дека ова девојце е еврејка, бидејќи дури и во 1990-тите – половина век по Втората светска војна – геноцидот на Ромите полека добива своје публицирање.

Според проценките на некои историчари се претпоставува дека дури 70-80 проценти од вкупното ромско население биле убиени во нацистичкото лудило.

И покрај ова, признавањето на Холокаустот на Ромите светот го гледа како “недооценено”, “запоставено”, “скриено”.

Д-р Менгеле правеше експерименти врз ромските деца, ги ставаше во комора за притисок, тестираше лекови на нив, ампутирал делови од телото, се обидувал да ја смени бојата на очите со инјектирање на хемикалии во очите на децата . Реткото дете кое ќе ги преживее овие “експерименти” ќе биде убиено.Јозеф Менгеле бил најславен од германските расни теоретичари. Сведоците велат дека децата Роми го нарекувале “Онкел Менгеле”, бидејќи тој ќе им донесе слатки и играчки, потоа ќе ги предаде во гасните комори .

Целосниот обем на експериментите на Менгеле никогаш нема да биде познат, бидејќи повеќето записи биле уништени. Наместо тоа, имаме сведоштва од прва рака, како што е ова од Вера Александар, Евреин кој го преживеа Аушвиц, каде што се грижеше за 50- мина ромски близнаци:

“Еден пар близнаци наречен Гвидо и Нина имале едвај четири години и ги вратија назад, осакатени на перверзен начин, беа испреплетени заедно како сијамски близнаци, а Менгеле ги поврзуваше и нивните вени, нивните рани беа видливи , плачеа дење и ноќе, мајка им , се сеќавам , некако успеа да најде морфиум и го искористи за да стави крај на страдањата на нејзините деца. ”

Нацистите убија многубројни групи поради нивните верувања – синдикалци. пацифисти, комунисти, испанските републиканци и Језуитите, но меѓу другото тие применувале конзистентна политика на истребување само против три групи: хендикепирани, Евреи и Роми.

Кампањата во Германија против Ромите започна непосредно откако Хитлер ја презеде власта во јануари 1933 година. Врз основа на дискриминаторските закони што веќе беа на сила, на Ромите им беше забрането да се мажат за Германците, тие биле кастрирани ,стерилизирани и предадени на трудови логори.

Канцеларија на шефот на СС Хајнрих Химлер го нарече “Циганска непријатност” беше отворен во Минхен во 1936 година. И пет месеци пред Кристалната вечер , Ромите беа собирани од нацистите , ова акција била нарекувана “Циганска чиста недела”.

Потоа, во декември 1938 година, првото познато упатување на “Конечното решение на Циганското прашање” се појави во документот потпишан од Химлер.

Во 1939 година, д-р Курт Ханеман во весник на Националистичката социјалистичка унија на лекарите пишува: “Стаорците, инсектите и болките се дел од природата, исто како и Циганите и Евреите … Ние мора постепено да ги елиминираме овие штетници преку биолошки средства”. Истата година, 250 ромски деца беа убиени во Бухенвалд – користени како заморчиња во тест на гасните кристали Зиклон-Б.

Ден на сеќавањето во Варшавското гето, 19 април, се одбележува годишно за да се сетат на многуте Евреи кои се бореа – и умреа. Колку луѓе знаат дека Ромите биле исто така затворени внатре? И Ромите беа присутни во секој концентрационен и истребувачки логор.

Денес и покрај можноста да се добијат голем број на информации за страдањето на Ромите во времето на нацистичка Германија, многу луѓе не ја прифаќат реалноста дека покрај Евреите, и Ромите биле цел на некоја си лудничава идеја за нивно целосно истребување од лицето на земјата.

Во 21-от век, во многу европски држави, Ромите се уште не се ослободени од синџирите на стариот и новиот Холокауст.

Vonrednikano haberi tar Kosovo olengere aktivitetija ka thavden tar 01 Septemvro rodime tar Amerikako ambasadori..

Pali dikhipe Amerikakere ambasadoreja ani Priština Đef Hovenier rodinga tar i Rađi e Kodovaki te na ikeren akana pere aktivitetija ande sar bahani reciprociteti baš registerska table thaj plesutne karte(lićna karta) te odložinipe đji ko avgo(prvi)Septemvro.

O Rodipe tar Ame4ikako ambasadori sine vakerdo ano dikhipe maškar Premieri Kosovakoro Albin Kurti vakeribnaja sebepi tar olengoro nahalovipe implikacijako.

Владата на Република Косово соопшти дека ја одложува одлуката за реципроцитет за регистарски таблички и лични карти до 1 септември, напиша на Твитер албанската новинарка Јехона Хулај.

Како што се дознава,Американскиот амбасадор во Приштина Џеф Ховениер побара од владата на Албин Курти да го одложи почетокот на спроведувањето на мерките за еден месец, поради, како што рече,„неразбирање на нивните импликации“.

I Makedonija donirinela tenkoja baš Ukraina

Ministeriumi baš arakipe MO vakerga poro vahtavi(izjava)baš o doniribe tenkoja e themake Ukraina.
Prekal o havlaribe bićaldo dji ko medie vakerNA, akava dejbe dumo tar o tenkoja tane pophurane ani amari armija taj odova trinto generacija kaskiri tehnologija hari berśenge ka ovel nakonkuretno thaj na kompatibilno baš amaro rodipe thaj ikheripe barabar e zapadno platformaja, havlarena tar MO.
E Informacie vakerna kerde tar olengere analize , preporake thaj planoja kamlapes te kerelpes nevipena ano transformacie posukar vakerdo rasformiribe o tenkonho bataljoni thaj ka đalpes ko realiziribe tar neve modernikano mujaloklopnikane kapacitetoja lende ani amari armija.

Министерството за одбрана соопштуваат дека станува збор за трета генерација тенкови кои со развојот на технологијата за неколку години би биле неконкурентни и некомпатибилни со нашите побарувања за снабдување со западна платформа.

O Našukar vakti(nevremo) ko Ajrodrom kerga maj baro bilaćipe.. dikhen Video

O Baro našukar vakti savo astarga ano kušluko(paloručko)ko Skopje maj but bilačipe kerga ani Komuna Ajrodrom.

O Šerutno tar i Komuna pere timeja iklilo sigo ano teren thaj kerlapes dikhipe baš savi bari materijalnikano bilačipe o na śukar vakti kerga e dizutnenge ko Ajrodrom.

Dikhen video..

Силното невреме попладнево го зафати Скопје а најмногу во Аеродром, како што се пренесува дека има и голема материјална штета на повеќе локации низ општината.
Како што известува Градоначалникот Тимчо Муцунски заедно со општинските служби излегоа на терен и ги посетија жителите кои претрпеа најголеми штети во временската непогода.

Skopje avdive pobuter aktivipnaja nišankerela 59 berśa tar phuvjako tinanipe(zemjotres)..

Skopje avdive nišankerela pobuter aktivipa ko niśankeripe thaj dejbe godi tar baro phuvjako tinanipe savo resarga ano Skopje angleder 59 berša.

Ano MKC thaj ko avera thana ka nisankerenpes kulturake čipote(nastanija) save kernapes sakova berš ano akava dive.

O Tinanipe ano Skopje resarga ko 1963 berš ko 26 juli(dive sar avdive) mule pobuter tar milja manuśa, peravde but objektoja thaj khera, numa sar avgo(prvo)dumo tadani denge amen e maj pašutne jugoslavijake thema(države),pal adava resarga dumo tar sakoja puv save šunge baš i bibah e Skopjeski.

Скопје денеска со повеќе активности одбележува 59 години од земјотресот.
Град Скопје и јавните културни установи веке традиционално организираат голем број настани.

По тој повод сеќавањето на земјотресот,во МКЦ најавен е настан насловен „За Скопје“, во чии рамки ќе се случува поетско читање, отворање на изложбата „За Скопје, со љубов од целиот свет“, „1963: Good Night Skopje“ и музичка програма.

На 26 Јули во 1963 година во земјотресот животот го загубија 1.070 лица, а околу 3.000 беа повредени. Беа урнати 15.800 станови, а оштетени околу 28.000. Над 200.000 луѓе останаа без покрив над главата. Првата помош за граѓаните на Скопје пристигна од војската и граѓаните на тогашните југословенски републики, по неколку дена од земјотресот започнала да пристигнува помош и спасувачки екипи од целиот свет.

O Jagalipe ano Ğavato čhivdo tano telal kontrola..

Šerutno tar Bogdanci, Blaže Šopov havlarga erati baš o jagalipe ano gav Ğavato savo resarga,avdive tano čhivdo ani kontrola thaj nane pobut jag ano akava than,numa ekipe tar mujal jagalipnaske službe bešena ano teren thaj dikena te na iranelpes palpale o jagalipe.

Градоначалникот на Богданци, Блаже Шапов соопшти дека пожарот кај селото Ѓавато што избувна вчера е ставен под контрола и нема жаришта, а екипите се на терен и ја следат состојбата.

Според Шапов, пожарот бил со висок ризик и со големи размери, но со залагање на сите присутни, со брза реакција и повеќечасовна борба успеале да го локализираат и да се заштитат имотите на жителите на село Ѓавато.

Koordinativnikano khedipe tar DSR..

Демократските сили на Ромите во недела на 24.07.2022 г. во 11 часот во хотел Континентал во Скопје, ќе одржи редовен координативен состанок со претседателите на 43 –те ограноци и централната партиска структура. На состанокот ќе се дискутира за актуелната политичка состојба во државата и координирање на понатамошните партиски активности. На овој состанок ќе присуствува и претседателот на ВМРО ДПМНЕ Христијан Мицковски. Пред состанокот ќе се одржи прес конференција на претседателот на ДСР д-р Шабан Салиу и Претседателот на ВМРО ДПМНЕ Христијан Мицковски .

E Romengere demokratikane takatija purano kurko ko 24.07.2022 ko 11 ari ko hoteli Kontinental ko Skopje, ka ikjerel ničalo koordinativnikano khedipe e prezidentencar taro 43 ogranokija thaj i centralnikani partijakiri struktura. Ko khedipe ka diskutirinel pe baši aktuelnikano hali ki phuv thaj koordiniribe bašo avutne partijakere aktivitetija. Ko Khedipe ka lel than thaj o prezidenti ko VMRO DPMNE Hristijan Mickovski. Anglal o khedipe ka ikerel pe pres konferencija kote so ka len than o prezidenti taro DSR d-r Šaban Saliu thaj o prezidenti taro VMRO DPMNE Hristijan Mickovski.

- Reklam -

KOLUMNE