Birađjakiri organizacija ,, Kham Sijan“-Skopje  erati  ki siklana ,,Saip Jusuf“ ikergapes i havlardi poetikani rakh savate lele than sikle taro siklane Prajla Ramiz thaj Hamid, 26- Juli thaj o sikle taro Šaip Jusuf.

O avibe e đihaneskoro sas k baro numero mangindor te diken e terne Romane čhave sar drabarena gilja ki Romani čhib thaj odova kamlapes te ačhol ki tradicija sostar valani pobuter asavke aktivitetija te kerenpes, ko sajdipe thaj ikeripe amare dajakiri Romani čhib – Akava sas o vakeripe taro presidenti e Birađjakere Organizacijako Sevgul Abdula.

I manifestacija  putergala o Šerutno e komunakoro Kurto Duduš thaj puterde vakerga  baši peske thaj i komuna ačhovela puterde vastensar savoren te del arka, odola  save mangena te araken i Romani Kultura, Tradicija, Čhib thaj Historija.

Ko sasto aktiviteti lele than terne poetija paše 30 đjene,  aso olendar  ikerge o trin thana- jekto than :Sadeta Aguš, dujto: Marisa Husein thaj o trinto ikerge duj tikore čave save sas olen dialog ki poezija o Ramiz Mamud thaj Barije Ramik.

Sa e avera čhave  save na ikerge  disavo than, olenge te šaj te na ačoven bizo disavo bakšiši i Birađjakkri Organizacija ,,Kham Sijan” taro poro buđeti, avrijal taro akava aktiviteti kerga olenge  tikore baksisija, te šaj te ovelen motivi hramibaske thaj drabaribaske ki Romani čhib.

Ki akaja čipota jeke hangoja ange paluno  lafi i B.O. ,,Kham Sijan” te ulaven šukrin keripe baši akteri saste đjivdipaske baši o Demir Đemail-Đjimi savo nakhavela ko Teatrija pobuter taro 35 berša.

Pal adava ko agor sa e misafirenge sas kerdo tikno kokteli, mangipaja te bičhalelpes o purano 2018 berš thaj savore asande thaj bahtale te đjakera o nevo 2019 berš.

Hazri kerga:Erdjan M.-Roma Pres

O stanija bikinenape ko duj  rate max: 1 rata 50% taro stani hem i dujto rata ko krajo koga dobinena po  stani 

Akava si jekto  fare ki komuna  Šuto Orizari te anelpes bari investicija,  savaja e Roma tari komuna Šuto Orizari, ka ovelen šajdipe te kinen peske stanija ko but povolno telune fijateja)cena

O stanija bikinenape ko duj  rate max: jekto rata 50% taro stani hem i dujto rata ko krajo koga dobinena po  stani. Lokacija tani  ko Centari e Šutkake pali I komuna Šuto Orizari.

Materijalija baši lačharibe e Binalake tane taro :Knauf-Germanija,  sakoja binal ka ovela piro video arakiba,  arakibaskere službe thaj vi-fi,  o than ka ovel privatno, čhavorikani avlin, thaj sakova stani isile thaj piri garaža.

Baši o kherutne thaj lengere misafirija save ka aven ka ovelen privatno parking vordonenge thaj panda but buka save ka oven ko ikeripe eđihanenge save ka mangen te kinen peske stanija.

60m2 stani, tano po 650 EUR kvadrati ili 39,000 EUR 80m2 stani tano po 610 EUR kvadrati ili 44,100 EUR 90m2 stani tano po 590 EUR kvadrati ili 53,100 EUR 114m2 stani tano po 570 EUR kvadrati ili 64,980 EUR.  Keren  rezervacija ko vakti, sostar isi stanija tari binal save tane kaparirime thaj dende,

O uprune fijatija save si vakerde baši jek stani, isi šajdipe taro čhon Fevruari  2019 berš te ušten baši 30%,  aso akala fijatija save tane vakerde ačhovena đji ko 31. 01. 2019 berš.

Keren kontaktija ko akala numerija 071-252-666 thaj 075-212-871- šhaj thaj ko viber.

Hazri kerga:Nedmedin A.-Roma Press

По повод на Новогодишен економски форум : ,, Биди фраер и донирај прочистувач”, Општина Шуто Оризари донираше прочистувачи за воздух во детската градинка ,,8-ми Април”. Сега секоја просторија во градинката ќе биде опремена со прочистувач со цел елиминирање на загадените материи и нормална функција на респираторниот систем. На децата како вулнерабилна група мора да им се обезбеди средината со оптимални услови за развој и нормална функција. Општината се залага за унапредување на здравјето на децата преку креирање на посебни програми и акциони планови. Според податоците на Светската Здравствена Организација (СЗО) годишно во светот умираат по 600.000 деца како резултат на загадениот воздух и инфекциите на дишните патишта предизвикани од штетните честички во воздухот.

Ki resarin taro havlardo Neve beršeskoro Ekonomikano forumi,, Ov Mangupi thaj ulav pročistuvači” komuna Šuto Orizari denga  elementi savo dujrarela o melalipe thaj na šukar  resarina ko havajakoro suluko ki anglal siklojbaskkri  siklovni 8-Aprili.

Akana sakova than ki gradinka ka ovel iramalo e čhavengoro suluko te šaj odoleja te dujrarelpes  olendar I bilačhi materija  taro na šukar suluko, thaj odoleja  ka kherelpes e maj tikore čhavenge te ovelen normalnikani buti keripe ko respiratornikano sistemi.

E čhave sar vulnerabilnikani kupa savo valani  te arakelpes pomaškaripe  optimalnikane šartensar  baši buvlaripe thaj anglal đajbe ko normalnikani buti keripe, Komuna Šuto Orizari  kerela sa, te šaj te đjalpes po anglal ko arakibe o sastipe e maj tikore čhavengoro  prekal keriba  programe thaj akciona planija.

Sar so vakerena e podatokoja tare Sumnaleskkri sastipnaskiri Organizacija,  ko berš ko sumnal merena  pobuter taro 600.00 čhavore sar  palunipe taro na šukar havajakoro  suluko thaj o resarde infekcie  taro sulukoskoro drumo ko čhavorikano andrune kotora taro bedeni (telo), thaj sa adava resarela  taro na šukar resariba e havajakere sulukostar.

Hazri kerga Nedmedin A.-Roma Press

Се предлага до Собрание  од премиер Зоран Заев да ги разреши од функција министрите без ресор Аксел Ахмедовски како и Аднан Кахил. На местото на досегашниот министер Аксел Ахмедовски  се предлага Музафер Бајрам, а на местото на Аднан Кахил се предлага Елвин Хасан.

Premier i  Zoran Zaev  bičavga rodipe đji  Makedonijako Khedipe (sobranie) te hularel taro funkcija duje ministeren,  jek si o ministeri Aksel Ahmedovski thaj o dujto Adnan Kahil.

Ko than e ministereske Aksel Ahmedovski,  Zaev rodela  ko akava than sar ikerimalo baši i implementacija  tari  Strategija e Romengiri ki Makedonija te anavkeren e Muzafer Bajram, sar manuš savo isile bukakoro buti keriba ko NVO –Sektori.

Aso o than taro Adnan Kahil sar ministeri bizo resori aso ikerimalo  duripaske investicienge  te anavkerelpes  e neve baši akava than Elvin Hasan.

Baši akala duj thana sas but bari fama maškar sa e medie thaj elektrikane portalija, savensar  bajrovela sas i holi thaj i sama maškar e manupša, numa o paluno vakti čhivelapes agor e resarde informacijensar, thaj taro akana ka đjakerenpes  taroo neve ministerija  rezultatija thaj buti ki rađji tari Repblika Makedonija.